\u010cim \u017eena sazna da je trudna ili \u010dak pre nego \u0161to sazna da o\u010dekuje dete, treba da uradi niz pregleda koji pokazuju op\u0161te stanje njenog zdravlja. Svrha ovih pregleda je otkrivanje eventualnih problema koji mogu da izazovu komplikacije tokom trudno\u0107e ili poro\u0111aja i njihovo pravovremeno re\u0161avanje.<\/p>\n\n\n\n
Veoma je va\u017eno znati nivo hemoglobina, gvo\u017e\u0111a i feritina, kako bi se isklju\u010dila sideropeni\u010dna anemija. Ako su njihovi nivoi niski, potrebno je preduzeti mere kako bi se patolo\u0161ke vrednosti ponovo vratile u normalne okvire.<\/p>\n\n\n\n
Va\u017eno je da va\u0161 lekar zna va\u0161u krvnu grupu, u retkom slu\u010daju da bude potrebna transfuzija krvi tokom trudno\u0107e ili poro\u0111aja. \u0160to se ti\u010de rhesus faktora, potrebno je znati da li je trudnica RhD (+) ili RhD (\u2212). Ako je majka RhD (\u2212) a otac bebe RhD (+), postoji velika verovatno\u0107a da i beba bude RhD (+). U tom slu\u010daju, telo trudnice mo\u017ee po\u010deti da proizvodi antitela koja napadaju crvene krvne \u0107elije bebe.<\/p>\n\n\n\n
Ovo je jedna od najva\u017enijih testova za naj\u010de\u0161\u0107e genetski definisane bolesti mediteranskog podru\u010dja, koje imaju ozbiljne negativne efekte na zdravlje obolelog. Preporu\u010duje se da se uradi idealno pre trudno\u0107e ili odmah nakon potvrde trudno\u0107e.<\/p>\n\n\n\n
Ve\u0107ina \u017eena ima imunitet na rubeolu, zahvaljuju\u0107i vakcinaciji ili zato \u0161to su prebolele bolest u detinjstvu. Ako trudnica nema imunitet, vrlo je va\u017eno da izbegne izlaganje okru\u017eenjima gde mo\u017ee da se zarazi. Razlog je \u0161to, ako se razboli tokom trudno\u0107e, bebi preti pove\u0107an rizik od ozbiljnih problema sa srcem, vidom i sluhom.<\/p>\n\n\n\n
Bilo koja \u017eena mo\u017ee da bude nosilac virusa hepatitisa, a da to ne zna. U slu\u010daju trudno\u0107e, me\u0111utim, va\u017eno je da to znamo, jer ako se bolest prenese na va\u0161u bebu pre ili posle ro\u0111enja, mo\u017ee dovesti do o\u0161te\u0107enja jetre. Tako\u0111e, sve majke bi trebalo da urade krvnu analizu na HIV. U slu\u010daju pozitivnog rezultata, moraju se preduzeti mere da bi se smanjila verovatno\u0107a preno\u0161enja virusa na bebu tokom trudno\u0107e ili nakon ro\u0111enja.<\/p>\n\n\n\n
Toksoplasma je parazit od kojeg se trudnica mo\u017ee zaraziti ako do\u0111e u kontakt sa izmetom ma\u010daka, zemljom, sirovim mesom ili nepasterizovanim mle\u010dnim proizvodima. Ako \u017eena nema imunitet i prvi put se inficira tokom trudno\u0107e, mo\u017ee do\u0107i do spontanog poba\u010daja, problema u razvoju bebe ili da se beba rodi mrtva. Iz tog razloga, test za toksoplazmozu je posebno zna\u010dajan.<\/p>\n\n\n\n
Merenje \u0161e\u0107era na po\u010detku trudno\u0107e i test tolerancije glukoze \/ kriva \u0161e\u0107era u drugom trimestru trudno\u0107e rade se u okviru prevencije i pravovremene dijagnoze gestacijskog dijabetesa.<\/p>\n\n\n\n
Ovo je mo\u017eda najva\u017eniji ultrazvu\u010dni pregled u prvom trimestru trudno\u0107e, jer pru\u017ea izuzetno va\u017ene informacije o fetusu ali i trudno\u0107i uop\u0161te. Cilj je rana dijagnoza odre\u0111enih oboljenja i hromozomskih anomalija fetusa kao \u0161to su Down sindrom, Patau i Edwards. Ultrazvu\u010dno merenje specifi\u010dnih markera kao \u0161to je nuhanla translucenca i nosna kost fetusa, u kombinaciji sa biohemijskim testom tri faktora u krvi majke (\u03b2 hCG, PAPP A i PGF), njenim godinama i te\u017einom, na kraju daje ono \u0161to nazivamo kombinovanom statisti\u010dkom verovatno\u0107om da fetus ima Down sindrom i druge hromozomske anomalije.<\/p>\n\n\n\n
Radi se o invazivnom dijagnosti\u010dkom testu koji se vr\u0161i relativno rano u trudno\u0107i (10 12 nedelja) da bi se rano dijagnostikovale genetske smetnje fetusa kao \u0161to su cisti\u010dna fibroza i mediteranska anemija, kao i hromozomske anomalije, poput Down sindroma. Uzima se uzorak horionskih \u010dupica iz posteljice radi analize DNK, hromozoma i nekih enzima fetusa. Indikacije za ovaj test su: a) pove\u0107an rizik od hromozomskih anomalija u skriningu nuhalne translucence, b) prethodna trudno\u0107a sa hromozomskom anomalijom, c) ote\u017eana porodi\u010dna istorija genetskih bolesti kao \u0161to je cisti\u010dna fibroza.<\/p>\n\n\n\n
Ima iste indikacije kao uzimanje korionskih \u010dupica. Vr\u0161i se kasnije u trudno\u0107i, nakon 15 nedelja, uzimanjem odre\u0111ene koli\u010dine aminionske te\u010dnosti koja okru\u017euje fetus, koja sadr\u017ei fetalne \u0107elije i druge elemente za dalju analizu.<\/p>\n\n\n\n
Trudnice sa visokim rizikom za hromozomske anomalije sada imaju mogu\u0107nost da izvr\u0161e test za ove anomalije, zahvaljuju\u0107i vrlo naprednom, neinvazivnom genetskom testu. Fetalni DNK, tj. genetski materijal fetusa, mo\u017ee se otkriti ve\u0107 od 5. nedelje trudno\u0107e u maj\u010dinoj krvi. Njegova koncentracija se pove\u0107ava u narednim nedeljama i nestaje nakon poro\u0111aja. Koli\u010dina fetalnog DNK koja je prisutna od 9. nedelje trudno\u0107e je dovoljna da garantuje visoku specifi\u010dnost i osetljivost testa.<\/p>\n\n\n\n
Jedna od najva\u017enijih prednosti testa, osim \u0161to je neinvazivan, jeste \u010dinjenica da je verovatno\u0107a la\u017eno pozitivnog ili la\u017eno negativnog rezultata izuzetno mala. Ta ta\u010dnost je od su\u0161tinskog zna\u010daja za trudnicu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u010cim \u017eena sazna da je trudna ili \u010dak pre nego \u0161to sazna da o\u010dekuje dete, treba da uradi niz pregleda koji pokazuju op\u0161te stanje njenog … <\/p>\n